PROFESIJA BUDUĆNOSTI: Čuvajmo zeleno zlato!
Zaštita prirode, njeno očuvanje za generacije koje dolaze danas predstavlja imperativ kog je veliki procenat mladih svjestan, te sve više odlučuju da se bave šumarskom strukom.
Mladi ljudi koji žele da brinu o našoj ugroženoj prirodi i, što je još važnije, da se toj misiji posvete i profesionalno biraju struku budućnosti – šumarstvo, jer su svjesni značaja koji priroda ima za nas i žele da doprinesu da ona bude što zdravija i zelenija. Razlog je jak – da sačuvamo okruženje, prirodna bogatstva, šume, generacijama koje će nas nasljediti.
Budućnost u zaštiti prirode
Profesor Mirjana Šijačić Nikolić, prodekan za naučno-istraživački rad i međunarodnu saradnju na Šumarskom fakultetu, odmah na početku razgovora za Kurir pojašnjava zašto je ovo profesija budućnosti.
– Često me prijatelji pitaju šta je struka budućnosti. Ako gledamo iz ovog, sadašnjeg trenutka, jasno je da je struka budućnosti IT sektor, to je nešto što i naša deca prepoznaju i najčešće upisuju te fakultete. Ali moje pitanje je gde je priroda u svemu tome, a drugo moje pitanje je gde su deca u svemu tome? Koliko ih danas pitamo čime bi želeli da se bave? Danas i deca i roditelji idu za profesijama koje će im doneti materijalnu dobit i finansijsku stabilnost. A da li će im doneti sreću i zadovoljstvo, to se najčešće i ne postavlja kao pitanje. Sugerisala bih da je profesija budućnosti sigurno i zaštita prirode i sve ono što je u vezi s prirodom, a šumarstvo sa svim pratećim strukama je sigurno budućnost, jer mi ovu planetu treba da zaštitimo i sačuvamo i da je ostavimo našoj deci. Ako to ne uradimo, onda naša misija ni kao roditelja, ni kao profesora nije ispunjena – uverena je profesorica.
Šume i za buduće naraštaje
I profesor Ivan Macan, magistar za zaštitu i unapređenje životne sredine i zamenik direktora Srednje šumarske škole u Kraljevu, kaže za Kurir da građani, ali i budući đaci danas više nego ranije razmišljaju o zaštiti životne sredine.
– Šuma je zeleno zlato. Jovan Jovanović Zmaj je napisao: „Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi.“ To bi bila i moja poruka mladima. Oni danas imaju razvijenu ekološku svest i shvataju da nemamo drugu planetu do planete Zemlje i mi moramo ove resurse da sačuvamo, kako za nas, tako i za generacije koje dolaze. Zato nam je cilj da mlade ljude koji imaju ljubav prema prirodi i razvijenu ekološku svest usmerimo da dođu kod nas, gde će sticati nova znanja i veštine iz ovih krucijalnih stvari vezanih za šumu, i to u učionicama pod vedrim nebom. Zato je i potekla inicijativa, koju je u međuvremenu stopirala epidemija koronavirusa, da Šumarska škola u Kraljevu i Šumarski fakultet organizuju novi obrazovni profil, čiji je radni naziv rukovodilac šumskom mehanizac.
On ističe da, kad god odu u osnovne škole da prezentuju koja znanja sve mogu da steknu ukoliko odluče da upišu Srednju šumarsku školu, primete da je zainteresovanost đaka za prirodu i šumu velika.
Kod nas dolaze đaci sa određenim predznanjima, oni kojima su deda ili otac bili šumari, ali i oni koji vole prirodu, a nisu prethodno bili upućeni na prirodu. To su deca kod kojih se lako pobuđuje interesovanje kao ljubitelja prirode. Za njih je, na primer, fascinantno takozvano drvo ljubavi na Goču, koje predstavlja isprepletanu bukvu i jelu. Kada oni shvate da taj dragocjeni prirodni resurs treba da ostane za buduće naraštaje, onda shvate da su izabrali pravo zanimanje i pravi put. Imaju nove vidike i predznanja koja nadograđuju uspešno – ističe on.
Zanimljivo je, dodaje on, da u osnovnim školama obavezno zasade drvo koje nazovu drvo generacije i koje predstavlja drvo budućnosti.